Црква Св. Преображења у Добрици

Једнобродна Преображењска црква у Добрици складних архитектонских облика, издваја се од сродних грађевина по мноштву класицистичких мотива на фасадама изведених у плитком рељефу, и декоративно завршеним торњем над западним прочељем. Црквена општина је предузела обнову иконостаса четрдесетих година прошлог века када је изведена резбарија и позлата. Не зна се ко је аутор класицистичке олтарске преграде, већ само имена Матеја Петровића, сликара, и Арсе Стакића златара из Новог Сада. Иконе је сликао Константин Данил од 1852. до 1855, а приписане су му и две иконе над певницама. Најзначајнији представник нашег сликарства бидермајера, Данил, био је правасходно портретиста, па је и на иконама тежио индивидуализованим сентименталним ликовима, док је у други план стављао фигуру, покрет и композицију. Иконостас у Добрици не спада у његова најзначајнија дела црквеног сликарства, попут панчевачког или темишварског иконостаса. Целивајуће иконе радили су Данилови ученици Лазар Николић и Марко Завишић, највероватније истовремено кад је сликан и иконостас. Олтарски простор је украшен зидним сликама из 1807. радом Ненада Ђуркина: Успење Богородице и Христ, евхаристијска жртва. У храму се чувају старе царске двери, слаб зографски рад друге половине XVIII века.