Црква је једна од најстаријих примера сакралних објеката изграђених до насељавања придошлог из јужних крајева наше земље у сеоби Срба. То је ниска мала једнобродна грађевина са звоником који се подиже из прочеља западне фасаде. Зидови су без икакве пластичне декорације, а на забату су карактеристичне барокне волуте. Црквени столови су настали у ХVIII веку с првим деценијама по сеоби Срба у крајеве северно од Саве и Дунава. Они су постављени уз зидове наоса. На наслонима и преградама између седишта су токарени украси. На полеђини сваког седишта у сегментној површини у пластичном рељефу је изведен орнамент биљне стилизације. На једном наслону је украс у облику птице. У цркви има већи број икона. Надгробни споменици се налазе у порти цркве. Споменици се односе на личности везане за локалну историју ХVIII века. Црквени столови су стилским карактеристикама и уметничким својствима јединствено очувани комади црквеног инвентара. Заједно са зиданим иконостасом и иконама ХVIII века део су амбијенталне целине каква није више очувана ни у једном споменику културе Војводине.

Црква Вазнесења Христовог
Категорија: Непокретно културно добро од великог значаја
Врста: Споменици културе
Општина/град: Вршац
Период настанка: XVIII век
Број у регистру Завода: 36
Датум уписа: 31/12/1997
Број у централном регистру: СК 1437
Датум уписа: 30/12/1997
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду број 01-208/1-83 од 15.04.1983. године
"Службени лист Аутономне покрајине Војводине" број 28/91