Успенска црква у Панчеву

Успењска црква подигнута је између 1801. и 1810, прилозима народних добротвора међу којима је био и Карађорђе Петровић. За главне зидарске и дрводељске радове ангажовани су Гасал и Фридрих Кверфелд и Антон Бахман. Конципирана је у духу барока, са наглашеним елементима класицизма. То је једнобродна грађевина са споља и изнутра полукружном апсидом. Западним прочељем доминира раскошан протал уоквирен са два висока издужена, звоника. Виртуозно изведену пластичну декорацију фасада потенцира хоризонтална и вертикална подела архитектонских маса. Смењивање снажних стубова са угаоним стубићима и прислоњеним пиластерима доприноси утиску стремљења у висину, на чему су градитељи Успењске цркве највише инсистирали. Посебна пажња је посвећена обради вишеструко профилисаног кровног венца и отмених коринтских капитела. Сликана декорација иконостасне преграде из 1832. прва је велика наруxбина Константина Данила. Барокни светитељи, занесени силином снаге своје вере, уступили су место наглашено идеализованим ликовима који одишу посебном сентименталном љупкошћу. Већ на Успењском храму Константин Данил је показао сав класицистичко бидермајерски дух свог сликарства. Аутори једног од најрепрезентативнијих дрворезбарских дела српског класицизма су браћа Јанић из Арада. Радове у гипсу је извео Андреја Шнајдингер из Титела.