Српска православна црква Св. Петра и Павла

Бела Црква је 1777. добила од Аустријске царевине статус слободне војне вароши, а изградња нове барокне цркве на старим темељима трајала је од 1774. до 1780, када ју је осветио епископ вршачки Викентије Поповић. То је једнобродна грађевина са троделном апсидом тролисне основе, плитко испуштеним певничким просторима и звоником изграђеним над западним травејом цркве. Спољни украс је уобичајен: сокл и кровни венац деле фасаду хоризонтално, а пиластри и профилисани оквири за прозоре вертикално. На западном прочељу изграђен је забат са волутама. У апсиди су три полукружно засведене нише, а у наосу и над хором изведени су сферни сводови. О изради иконостаса и зидних слика говори запис на северном зиду, изнад средњег прозора: дрворезбар Аксентије Марковић урадио је конструкцију 1793, Павел Ђурковић будимски сликар насликао је иконе за време столовања Јосифа Јовановића Шакабенте, епископа вршачког, а Симеон Јакшић, житељ Беле Цркве, осликао је зидове и сводове 1810. Велику обнову комплетног сликарства иконостаса и зидова, са позлатом, извео је 1898. Ђока Путник са сином Иваном. У цркви се налази плаштаница која је везена у Бечу 1769, а припадала је старом храму који је постојао на месту данашњег.