СПЦ Благовести св. Богородице

Српска православна црква у Идвору, посвећена Благовестима, саграђена је 1803. године, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, једноспратним звоником и правоугаоним певничким испустима, са плитким ризалитом на западној фасади и пластичном декорацијом на свим фасадама, у облику гирланде, дентикула, астрагала и капитела са угластим волутама фронтона на звонику и орнаментом у облику драперије испод прозора бочних фасада. Целокупно решење сведочи о остварењу насталом у време прелазне фазе од постбарокних елемената ка наступајућем класицизму у рустифицираној варијанти. Иконостас у цркви рад је сликара Стеве Тодоровића, истакнутог портретисте, сликара пејзажа и историјских догађаја који се налазе и на овом иконстасу из 1879. године. За свод иконостаса везан је забатни венац ружа изведен у дуборезу. У певницама су иконе на плеху на којима су представе српских средњовековних владара. На Богородичином трону је икона Богородице са записом који помиње епископа Стефана Авакумовића, из 1817. године. На архијерејском трону је фигура архијереја, несигнирана. Икона Распеће Христово, рад непознатог аутора, сликана уљем на дрвету, а око Распећа су стојеће фигуре ограничене елементом барокне линије. Икона Богородице са Христом, рад непознатог аутора, сликана уљем на дрвету. На доњем делу иконе је запис са краја 18. века, о ктитору Недељковићу и иконописцу пароху јереју Петру Арсенијевићу. На постољу путира од сребра су украси од винове лозе и лишћа, на чаши у облику шкољке. Орнаменти су ливени. На десној страни постоља је запис из 1848. године о ктиторки Екатерини Павковић из Земуна. Путир од позлаћеног сребра на постољу има исковане и урезане украсе – симболе страдања Христових, оивичене стилизованим биљним орнаментом. На чаши су у кружним површинама Арханђел Михаило, Распеће са справама мучења и Благовести. У запису из 1772. године помиње се Петар Михаиловић.