Румунска православна црква Вазнесења Господњег

Румунско становништво досељавано је масовно у село Гребенац од друге половине XVIII века. Храм је, међутим, по свему судећи, настао у првој половини века, док су његови становници још увек били махом Срби. Има изглед правоугаоне грађевине са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокизовани забат са звоником. Црква је преграђивана, али иако је врменом мењала свој изглед, задржала је неке занимљиве архаичне особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, попут једноставних пропорција и ниског дрвеног малтерисаног свода. У Банату је сачувано само неколико таквих богомоља. У зидовима или поред цркве, уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља. Резбарија иконостаса и тронова показује једноврсну орнаментику, бароко-класицистичког стила. Аутор икона на иконостасу није познат, све су пресликане 1936, укључујући и оне на архијерејском и Богородичином трону, где је остала забележена година 1811. када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из XVIII века: једна зографска Св. Тројице и две барокног израза Богородичина и св. арханђела Гаврила. Све три су конзервиране и рестаурисане 1976.