Аутор Свети Николај Велимировић написао ју је током свог заточеништва у манастиру Војловица (16.децембар 1942-14.септембар 1944) под окупацијом нациста. У време рата када је српски народ тешко страдао Епископ Николај заточен у манастиру, спречен да на други начин осим молитвама и писањем помогне верницима, изложио је у виду поглавља замисао како би требало да живи српски народ ако жели да остане доследан својој вери и предању.
Манастир Војловица у ком је Епископ Николај био заточен је споменик културе од изузетног значаја. Према предању основао га је деспот Стефан Лазаревић. Најстарији писани помен налази се на крају прве странице Зборника Божидара Вуковића, штампаног у Венецији 1536. године и гласи: “Ја грешни јеромонах Партеније, игуман манастира Војловице, купио сам ову књигу…7050. године од стварања света а 1542. године од рођења Христа“.
Присутне је на почетку поздравио игуман манастира Војловица Теодор Вукановић и подсетио на живот, дело и врлине Светог владике Николаја. На свечаности је учествовао и познати драмски уметник Хаџи Петар Божовић који је у одломку из монодраме „Тако је говорио Николај“ изнео мисли и ставове Николаја Велимировића. Вече је такође обогаћено културно-уметничким програмом у којем су наступили Дечији хор и Подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва под диригентским вођством Борјане Стражмештеров и фрулаша Алексе Милетића.
