Старо језгро Беле Цркве

Просторно културно-историјска целина, у облику у којем је до данас сачувана, почела је да се формира са настанком насеља 1717. године. Првобитно насеље формирало се у подножју брега и временом ширило ка Нери. Што се може видети и на плану Беле Цркве из 1737. године. У 18. веку Бела Црква је претрпела два напада Турака у којима је град био опљачкан и спаљен а становништво протерано. Ретки су објекти који су остали сачувани из тог периода. Почетак 19. века довео је до изградње и привредног развоја Беле Цркве, град добија своју урбану матрицу, а најзаслужнији за то су били аустријски официри који су Белу Цркву, која се налазила у оквиру Банатске војне границе, уредили по угледу на централно европске градове тог времена, што се може видети на плану Беле Цркве од 1806-1869. Просторно културно-историјска целина формирана је током друге половине 18. и у 19. веку. У Белој Цркви су стилско-хронолошки присутни барок, класицизам, историјски неостилови, еклектика, сецесија и у мањем броју објекти социјалистичке изградње. Од сакралних грађевина присутни су: Српска православна црква Светог Петра и Павла (1774-80), Римокатоличка црква Свете Ане (1806), Румунска православна црква Силаска Св. Духа (1871-72), Евангелистичка црква (1878) и Руска православна црква Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова (1930-32) које су поред своје основне улоге у прошлости имале и значајну просветитељско - културолошку мисију, док су Јеврејска синагога и католичка Венделини капела срушене. Од посебно историјско-архитектонски вредних објеката у просторно културно-историјској целини истичу се: Ватрогасни дом (1785), Историјски архив (1862), Зграда музејске јединице (1867), прва зграда Магистрата Војног граничарског комунитета (касније хотел «Ружичка» 1777), зграда Прве српске школе (1784-86), Римокатолички жупни уред (1790), хотел «Сигл» (1792), зграда подигнута за стан синдика Магистрата војног комунитета (1802), зграда апотеке «Код црног орла» (данас библиотека, 1804), Стара зграда шумске управе (1809), «Магистрат» (1828-30), зграде у комплексу Специјалне болнице за плућне болести (од почетка XIX века), Немачка главна школа (1840), „Гимназија“ (1867), зграда Прве приватне реалне гимназије (1868), зграда Белоцркванске народне пучке банке (1869), Музички павиљон (1889) и Метеоролошка кућица у парку (1913). Ту су и многобројни објекти грађени за потребе војске: Штабна зграда (Дом војске, 1840), Главна граничарска стража (данас СУД, 1840/41), Војна зграда (данас дом за децу без родитеља „Вукица Радивојевић, 1840/41), бивша Пуковска војна болница (1845), Школа за обуку граничних јединица (1841), Касарна (1873). Просторно културно-историјска целина садржи остатке материјалне културе из античког периода – номадских племена Сармата. На простору целине налази се шест познатих локалитета са археолошким садржајем: у улици Дејана Бранкова, Преолетерској, 1. Октобра, Саве Мунћана, Партизанској и Јована Поповића.

Категорија: Непокретно културно добро
Врста: Просторно културно-историјска целина
Период настанка: Почетак формирања са настанком насеља 1717. године
Место: Бела Црква
Општина/град: Бела Црква
Google мапе | Yandex мапе
Број у регистру Завода: 121
Датум уписа: 16.7.2019.
Број у централном регистру: ПКИЦ 83
Датум уписа: 8.8.2019.

Одлука Владе Републике Србије 05 број 633-5096/2019 од 23. маја 2019. године

„Службени гласник Републике Србије“ број 36 од 24. маја 2019. годин
Footer-sr

Развој овог сајта финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

КОНТАКТ

Т: +381 (13) 351-472
Т: +381 (13) 348-487
Ф: +381 (13) 351-851
Е-пошта: officezzskpancevo.org
Улица Жарка Зрењанина бр. 17
Google мапе | Yandex мапе

© Завод за заштиту споменика културе у Панчеву