Црква Св. Николе

Црква Св. Николе у Самошу је репрезентативна једнобродна грађевина разуђених фасада, изведена у класицистичком стилу. Северна и јужна фасада решене су са дубоким полукружно завршеним нишама у којима су смештени прозори, а на западном прочељу полукружно завршен прозор над порталом фланкирају две слепе нише истог облика и димензија. Троугаоно тимпанонско поље уклопљено је у правоугаони фронтон над којим је подигнут торањ. Село Самош основано је за време исељавања српског становништва из Чавоша (Румунија) и Сечња, који су са собом понели и своје олтарске преграде, данас уклопљене у нејединствену целину у самошкој цркви. Старији део иконостаса сликао је зографским стилом друге половине XVIII века познати банатски мајстор Недељко Поповић. Састоји се из две дрвене плоче на којима су у два неједнака појаса насликани апостоли са Деизисом у средини (у ширем) и пророци (у ужем појасу) и две велике иконе: св. Димитрија и удвојена икона св. Ђорђа за два наручоца са сликаревим потписом из 1777. Млађи део иконостаса рокајне резбарије, заузима централно место, са премазаним престоним иконама, царским дверима, Крунисањем Богородице, низом апостола и пророка, Страдањима и Распећем. Целивајуће иконе Рођења и Обретења главе Јована Крститеља радио је непознати сликар с краја XVIII и почетка XIX века.