Црква Преноса моштију Св. Николе

добра: Подигнута на територији коју је захватала Војна граница у Банату, на брежуљку са кога довелики значај минира селом, била је то прва обновљена богомоља у околини. Једноставна је, типизирана грађевина са скромним торњем на западној страни, чији је иконостас 1778. осликао Јаков Орфелин, уз Теодора Крачуна наш најзначајнији представник високог барока у сликарству. Његов стриц Захарија усмерио га је ка графици и бечкој уметничкој академији Јакова Шмуцера, чиме је његово схватање сликарства било изграђено независно од захтева традиционалне пикторалне поетике, ослоњене на украјинску верзију барока. Отуд, иако мање надарен од Крачуна, директније повезује српско сликарство са каснобарокним средњоевропским. Значајну улогу на том путу одиграли су графички предлошци из илустрованих библија, које је Орфелин користио. Најуспелије иконе у Делиблату припадају циклусу Мука Христових, композиционо решаваних путем овала, некада пресеченог дијагоналом. Престоне иконе понављају решења са иконостаса из Саборне цркве у Сремским Карловцима. У цркви се чува и Христов гроб, рад сликара Живка Петровића и дрворезбара Михаила Костића из Великог Бечкерека из 1861. На стубовима у припрати храма налазе се иконе Христа и Богородице које стилски припадају ранобарокном периоду. Оне су могле украшавати иконостас старије цркве.