Кућа је саграђена половином XVIII века. У њој је 1784. отворена прва вршачка апотека, чији је оснивач и власник био Пелеван. Све до 1971. имала је исту намену, служила је за апотеку и стан апотекара. Међу власницима, који су се током скоро два века постојања смењивали, налазили су се: Крамер, Хелепорт, Шилдер, Херцог, Кихлер, а од 1928, Александар Јовановић, апотекар, брат сликара Паје Јовановића. Народном музеју у Вршцу уступљена је 1965. Данас су у згради смештене две сталне поставке: у делу где је била апотека, „Историја здравствене културе Вршца“, а у стамбеном делу, „Сећање на Пају Јовановића“. Грађена је као приземни објекат са основом у облику ћириличног слова „Г“ и високим кровом, испод којег је двоспратни таван. Према дворишту се налазе трем са аркадама, а испод целе зграде пространи подрум. Грађена је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена. Кровни покривач је бибер цреп. У другој половини XIX века добила је нову фасаду са стилским обележјима класицизма. За улаз у апотеку служе зидане степенице, са уличне стране. Тавани су употребљавани за сакупљање и сушење лековитог биља, а подрум као трговачко складиште. Осим значаја за историју апотекарске делатности и историју ликовне културе, зграда представља и вредан пример градитељског наслеђа Вршца из XVIII века. Конзерваторски радови рађени су 1976. и 1988–89, 1998. и 2005–06.

Зграда „Стара апотека“
Категорија: Непокретно културно добро од великог значаја
Врста: Споменици културе
Општина/град: Вршац
Период настанка: Подигнута половином 18. века. Ту је 1784. год. отворена прва вршачка апотека
Број у регистру Завода: 26
Датум уписа: 12/08/1995
Број у централном регистру: СК 1141
Датум уписа: 12/08/1995
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду број 01-36/1-70 од 22.06.1970. године
"Службени лист Аутономне покрајине Војводине" број 28/91