Жидовар

Познати праисторијски археолошки локалитет „Жидовар“ налази се недалеко од села Орешац, у јужном Банату, на источном ободу Делиблатске пешчаре, на високом и доминантном лесном платоу изнад долине реке Караш. Плато се уздиже око 40 m изнад долине, неправилног је, елипсоидног облика и површине око пола хектара. Својим изузетним положајем веома рано је привукао пажњу истраживача. Први пут је споменут на топографској карти из прве половине XVΙΙΙ века, урађеној за принца Еугена Савојског, где је описан као „Жидовар, древно утврђење у рушевинама“. Последњих деценија XΙX и почетком XX века неколико мађарских археолога посетило је „Жидовар“. На основу површинских керамичких налаза „Жидовар“ је обично описиван као дачко утврђење. То мишљење је прихватио и Феликс Милекер, први археолог у јужном Банату, али је исправно претпоставио да на жидоварском платоу такође постоји и насеље из бронзаног доба. Прва археолошка ископавања на „Жидовару“ извршена су 1948. и 1949. године под руководством професора Бранка Гавеле. Археолошка истраживања настављена су са прекидима до 1977. године (1964-1966, 1971. и 1977.). Узимајући у обзир налазе из горњих културних слојева „Жидовар“ је идентификовао као келтско утврђење типа опидум. Келтски Жидовар је дуго остао главна преокупација у тумачењу овог налазишта. Нова систематска археолошка истраживања на „Жидовару“ организовали су Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду и Градски музеј Вршац, у периоду 1996-2002. године и 2006. године. Примарни циљ у првим годинама истраживања био је да се установи поуздана вертикална стратиграфија. Истражена је мала стратиграфска сонда у западном делу жидоварског платоа. Дебљина културног слоја је 5,60 m са остацима сукцесивних насеобинских објеката из ΙΙ и Ι миленијума п.н.е. Издвојено је 5 културних хоризоната у вертикалној стратиграфији „Жидовара“, од раног бронзаног доба до тзв. дачко-римског периода крајем Ι в.н.е. У југоисточном делу жидоварског платоа истражује се велика површина од око 750 m2, која је до данас истражена до релативне дубине од 1,10 m. Од покретног археолошког материјала најбројнија је грнчарија. Поред грнчарије нађени су и други предмети, као што су алатке и оружје од камена, кости, рога, бронзе и гвожђа. У току археолошких истраживања у септембру 2001. године нађена је остава луксузног сребрног накита у југоисточном делу најранијег латенског насеља. Остава декоративних предмета састоји се од 160 сребрних предмета, 129 перли од ћилибара, 2 сребрна прстена и 2 привеска направљена од очњака смеђег медведа. Тежина свих предмета после конзервације износи 2300 грама.

Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Археолошко налазиште
Период настанка: Разни периоди насељавања (млађе гвоздено доба, бронзано доба, неолит)
Место: Орешац
Општина/град: Вршац
Google мапе | Yandex мапе
Број у регистру Завода: АН 1
Датум уписа: 26.11.1993.
Број у централном регистру: АН 107
Датум уписа: 22.12.1993.

Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад број 01-599/2-78 од 16.10.1978. године

"Службени гласник Републике Србије" број 16/90
Footer-sr

Развој овог сајта финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

КОНТАКТ

Т: +381 (13) 351-472
Т: +381 (13) 348-487
Ф: +381 (13) 351-851
Е-пошта: officezzskpancevo.org
Улица Жарка Зрењанина бр. 17
Google мапе | Yandex мапе

© Завод за заштиту споменика културе у Панчеву