Археолошки локалитет „Град“ - Старчево

Локалитет се протеже западним ободом насељеног места Старчево, на левој обали Дунава, око 8 km од Панчева. У свету је познат по изузетним археолошким налазима на основу којих је култура средњег неолита (млађе камено доба) распрострањена на простору централног Балкана у периоду од VII до V миленијума старе ере (6200-5200 г.п.н.е.), добила име Старчевачка култура. Старчевачка култура представља најстарију културну групу неолита на простору централног Балкана. Из свог центра, који се налазио на простору Војводине, култура се ширила: у Црну Гору (долином Лима), Босну (долином реке Босне), у Славонију, Срем и Бачку, на део Трансилваније, у централну Србију и Косово и Метохију. Само насеље Старчево „Град“ налази се на речној тераси. Насеља старчевачке културе ређе су била на осунчаним падинама на рубу мочварне равнице или долине (уз потоке или изворе). Објекти за становање најчешће су биле земунице овалне или правоугаоне основе са кољем које је сачињавало зидну конструкцију и пећима. На самом локалитету Старчево „Град“ откривено је неколико земуница кружног и елипсоидног облика, пречника 2-6 m. Археолошким истраживањима локалитета старчевачке културе констатовано је одсуство издвојених простора за сахрањивање као и потпуно занемаривање било каквог погребног ритуала и дарова покојнику. Покојници су били сахрањивани у јако згрченом положају, у самом насељу, врло често у већ постојећим отпадним јамама. Неколико оваквих гробова откривено је и на локалитету Старчево „Град“. На локалитету Старчево „Град“ откривена је велика количина каменог и коштаног оружја и оруђа, као и велики број керамичких посуда сликаних белом, црном и црвеном бојом, која представљају главну одлику те културе. 2001. године нађена је остава луксузног сребрног накита у југоисточном делу најранијег латенског насеља. Остава декоративних предмета састоји се од 160 сребрних предмета, 129 перли од ћилибара, 2 сребрна прстена и 2 привеска направљена од очњака смеђег медведа. Тежина свих предмета после конзервације износи 2300 грама. АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ „ГРАД“- СТАРЧЕВО Локалитет се протеже западним ободом насељеног места Старчево, на левој обали Дунава, око 8 km од Панчева. У свету је познат по изузетним археолошким налазима на основу којих је култура средњег неолита (млађе камено доба) распрострањена на простору централног Балкана у периоду од VII до V миленијума старе ере (6200-5200 г.п.н.е.), добила име Старчевачка култура. Старчевачка култура представља најстарију културну групу неолита на простору централног Балкана. Из свог центра, који се налазио на простору Војводине, култура се ширила: у Црну Гору (долином Лима), Босну (долином реке Босне), у Славонију, Срем и Бачку, на део Трансилваније, у централну Србију и Косово и Метохију. Само насеље Старчево „Град“ налази се на речној тераси. Насеља старчевачке културе ређе су била на осунчаним падинама на рубу мочварне равнице или долине (уз потоке или изворе). Објекти за становање најчешће су биле земунице овалне или правоугаоне основе са кољем које је сачињавало зидну конструкцију и пећима. На самом локалитету Старчево „Град“ откривено је неколико земуница кружног и елипсоидног облика, пречника 2-6 m. Археолошким истраживањима локалитета старчевачке културе констатовано је одсуство издвојених простора за сахрањивање као и потпуно занемаривање било каквог погребног ритуала и дарова покојнику. Покојници су били сахрањивани у јако згрченом положају, у самом насељу, врло често у већ постојећим отпадним јамама. Неколико оваквих гробова откривено је и на локалитету Старчево „Град“. На локалитету Старчево „Град“ откривена је велика количина каменог и коштаног оружја и оруђа, као и велики број керамичких посуда сликаних белом, црном и црвеном бојом, која представљају главну одлику те културе. Прва истраживања тог локалитета обављана су још почетком 20. века (1922, 1928, 1931, 1932. године) под руководством Народног музеја у Београду, у сарадњи са Харвардским универзитетом, стога се већина покретног материјала данас налази у београдском Народном музеју, док је много мањи део у саставу сталне поставке Народног музеја Панчево. Народни музеј у Београду вршио је ревизиона ископавања 1969-70. године. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву вршио је ископавања заштићене околине локалитета 2003, 2004. и 2006. године.

Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Археолошко налазиште
Период настанка: Старији неолит
Место: Старчево
Општина/град: Панчево
Google мапе | Yandex мапе
Број у регистру Завода: 3
Датум уписа: 19.12.1997.
Број у централном регистру: АН 104
Датум уписа: 22.12.1993.

Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АПВ број 238 од 08.04.1957. године.

"Службени гласник Републике Србије" број 16/90
Footer-sr

Развој овог сајта финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

КОНТАКТ

Т: +381 (13) 351-472
Т: +381 (13) 348-487
Ф: +381 (13) 351-851
Е-пошта: officezzskpancevo.org
Улица Жарка Зрењанина бр. 17
Google мапе | Yandex мапе

© Завод за заштиту споменика културе у Панчеву