Завод за заштиту споменика културе у Панчеву уприличио је  конференцију „150 година од укидања Банатске војне границе“ у свечаној сали Народног музеја. Koнференција, која је и део програма Дана Панчева,  одржана је 1. новембра, на дан када је Банатска војна граница званично укинута далеке 1872. године.

Конференција „150 година од укидања Банатске војне границе“, део пројекта „Живот у Банат

ској војној граници 1764-1872. на територији Јужног Баната“  подржаног од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Града Панчева, окупила је велики број представника стручне јавности, како Јужног Баната, тако из других делова наше земље. У срдачној и пријатељској атмосфери своје радове представило је дванаест истраживача. Присутни су имали прилику да сазнају резултате истраживања стручњака који се баве историјатом Банатске војне границе (1764-1872), али и стручњака који брину о заштити културног наслеђа из овог периода.

О самом процесу развојачења Банатске војне границе говорила је проф. др Ивана Спасовић, историчар из Архива САНУ у Београду, за којом су следила излагања др Јелене Илић Мандић из Историјског института у Београду о оснивању Немачко-банатске граничарске регименте и планској регулацији насеља јужног Баната у другој половини 18. века, др Млађена Јовановића, професора са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, који је говорио о употреби тајних војних карата Хабзбуршке монархије као провразредног историјског извора.

У оквиру прве сесије конференције своје истраживање приказали су и др Нино Делић из Историјског института у Београду ( ,,Популациони развој војног комунитета / града Панчева 1795-1910’’), затим Алекса Поповић са Филозофског факултета у Нишу (,,Српска елита и реформе у Банату средином XVIII века- Пример две „инштрукције“ темишварских митрополита из 1745. и 1747. године’’) и Никола Конески из Института за новију историју Србије (,,Учитељи и ученици Главне и Ниже/ Више реалне школе у Панчеву: 1851-1872: Прилог историји школовања у Банатској војној граници“).

Другу сесију презентацијом о богатој збирци предмета из Банатске војне границе који се налазе у Музеју у Белој Цркви започео је Игор Вокоун, виши кустос ове установе. Потом су представници Завода за заштиту споменика културе у Панчеву презентовали  резултате својих истраживања о објектима и простору Банатске војне границе који се налазе под надлежношћу ове институције. Историчарка Слободанка Перовић, која је уједно и руководилац целокупног пројекта посвећеног Банатској војног граници, и архитекта Јасмина Вујовић представиле су присутнима све објекте из овог преиода који су утврђени за непокретна културна добра и добра под претходном заштитом. Историчар Никола Милошевски указао је на нова сазнања о времену настанка и намени старог моста у Плочици, објекта изузетне лепоте и културно-историјске вредности. О културном пределу Делиблатске пешчаре, подручју јединствене симбиозе природе и културе, говорила је Гроздана Миленков, етнолог и вршилац дужноси директора Завода за заштиту споменика културе у Панчеву. Конференција је завршена презентацијом гастрономског наслеђа становника Делиблатске пешчаре коју је приредио Дејан Загорац, истраживач Завода за проучавање културног развитка.

Иако долазе из пера представника различитих институција, излагане теме су се уклопиле у једну складну целину која је обухватила, поред оснивања и укидања Банатске војне границе, целокупан живот који је током готово 120 година њеног постојања текао – популациони развој, политику, образовање, утицај животне средине, али и покретна и непокретна културна добра која су потекла из овог периода, културну ризницу коју су нам становници Банатске војне границе оставили у завештање.

Као саставни део конференције у Народном музеју у Панчеву уприличена je и  поставка изложбе „Песак, ветар, човек“, која приказује културно-историјски значај Делиблатске пешчаре.