Панчевачка Успенска црква једна је од наших првих цркава која је у новије време добила прве фреске које је осликао сликар савремених погледа на сликарство. На тај начин је употпуњена хармонија којом је до тада исијавао храм, спајајући традицију и савременост.
Сликарство Живорада Настасијевића(1893-1966) из 1933. године у Успенској цркви резултат је његовог покушаја да оживи традицију византијског сликарства. Уметник је у Француској истраживао технологију средњевековног сликарства у тежњи да је могуће спајањем европског сликарског искуства и средњевековног српског створити нови национални стил у уметности. Технологија његовог зидног сликарства базира се на искуству западноевропског ренесансног сликарства.
Настасијевић је осликавао Успенску цркву четири месеца, радове је завршио у јануару 1933.године. Овај сликарски ансамбл је најзначајније дело у сликарском опусу Настасијевића и представља јединствено остварење у сликарству 20. века.
Деизис је реч грчког порекла која значи молитву или посредовање. Овај мотив обично приказује представу у чијем је центру лик Христа (најчешће Пантократора), на левој страни Богородицу, а на десној Јована Крститеља, представљене у традиционалном гесту молитвеног заступништва.
Композиција „Деизис“ налази се на западном зиду у лунети фасаде храма изнад главног портала Успенске цркве. Насликана је фреско техником (al fresco) на посном кречном малтеру. Композиција је током година оштећена утицајем влаге и прашине. У доњим зонама, као последица константног влажења, живопис је постао порозан а делимично је и отпао малтер са бојеним слојем.
Током маја и јуна 2024.године вршени су конзерваторско-рестаураторски радови на композицији „Деизис“. Радове је започела Српска Православна Црква Општине Панчево уз надзор Завода за заштиту споменика у Панчеву.
Црква Богородичиног Успења у Панчеву је проглашена за споменик културе 21.06.1948. решењем бр.911, Е-178/А, инв.бр.581 бр.рег.30. Одлуком о категоризацији од 30.12.1991.Успенска црква у Панчеву утврђена је за споменик културе од великог значаја(Службени лист АПВ бр.28)
Сликарство Живорада Настасијевића(1893-1966) из 1933. године у Успенској цркви резултат је његовог покушаја да оживи традицију византијског сликарства. Уметник је у Француској истраживао технологију средњевековног сликарства у тежњи да је могуће спајањем европског сликарског искуства и средњевековног српског створити нови национални стил у уметности. Технологија његовог зидног сликарства базира се на искуству западноевропског ренесансног сликарства.
Настасијевић је осликавао Успенску цркву четири месеца, радове је завршио у јануару 1933.године. Овај сликарски ансамбл је најзначајније дело у сликарском опусу Настасијевића и представља јединствено остварење у сликарству 20. века.
Деизис је реч грчког порекла која значи молитву или посредовање. Овај мотив обично приказује представу у чијем је центру лик Христа (најчешће Пантократора), на левој страни Богородицу, а на десној Јована Крститеља, представљене у традиционалном гесту молитвеног заступништва.
Композиција „Деизис“ налази се на западном зиду у лунети фасаде храма изнад главног портала Успенске цркве. Насликана је фреско техником (al fresco) на посном кречном малтеру. Композиција је током година оштећена утицајем влаге и прашине. У доњим зонама, као последица константног влажења, живопис је постао порозан а делимично је и отпао малтер са бојеним слојем.
Током маја и јуна 2024.године вршени су конзерваторско-рестаураторски радови на композицији „Деизис“. Радове је започела Српска Православна Црква Општине Панчево уз надзор Завода за заштиту споменика у Панчеву.
Црква Богородичиног Успења у Панчеву је проглашена за споменик културе 21.06.1948. решењем бр.911, Е-178/А, инв.бр.581 бр.рег.30. Одлуком о категоризацији од 30.12.1991.Успенска црква у Панчеву утврђена је за споменик културе од великог значаја(Службени лист АПВ бр.28)
